Користећи умеће приповедања стиховима, Младен Милосављевић исписује узбудљиву поему за децу, реактивирајући фолклорно-митолошке мотиве и усмена предања. Поема је ефектно драматуршки заокружена, без празног хода. За потпуни читалачки ужитак потребно је пронаћи још само тихо, скрајнуто место.

И зато, читајте ову књигу полако, густирајте је ријеч по ријеч, дијалог по дијалог, реченицу по реченицу, тачку по зарез… Препустите се причањима лопова поштењачине и нећете се покајати. Јер, ријеч је о врхунској књижевности, а не о тамном вилајету.

Књига Језава је по жанру врхунска фолклорна фантастика.  У књижевном разврставању Језаву можемо одредити двојако: и романом и збирком приповедака. Писци који се определе за теме фантастичких садржаја посебно развијају свој дар за фабулирање и одговорност за уверљивост приповедања. Младен је те вештине довео до врло завидног нивоа, што се јасно види у овом роману, који спаја историјско и митолошко тамо где се сусрећу – у долини реке Језаве.

Пред читаоцем протичу приче и животи, наоко без икакве ауторске интервенције, а заправо све се одвија као у одличном ауторском филму кад камера клизи кроз причу, наизглед документарно, а заправо пажљиво вођена промишљу редитеља.

Ове приче ће вас растужити, секираћете се, љутити, жалити. Желећете да измените, допишете, другачије завршите неку сцену, или сам ток приповедања. Тако је то у правој књижевности.