Ове године Бедем књиге први пут учествују на Београдском сајму књига. Не само да смо срећни због те чињенице, већ и због тога што лед не проламамо сами – већ у сјајном друштву. У то да су колеге из ЖИР и Кључ издаваштва дивни људи који објављују сјајне књиге, увјерили смо се на неколико мини сајмова на којима смо заједно учествовали: Земун Фесту, Мини сајму у Комбанковој дворани, те сезонским сајмовима у КЦ Град-у. Као и Бедем и наше колеге су припремиле нова издања, са којима смо се Младен и ја упознали непосредно пред сајам, кад одбројавање већ почиње (а једно од њих и нешто раније).
Жир издаваштво нам овог пута припрема нешто несвакидашње (а колико знам, тренутно јединствено) на нашој умјетничкој сцени. Наиме, приповијетку Х.П. Лавкрафта, омиљеног класичног писца хорора, ,“Боја изван свемира“ објавиће преточену у радио драму, на винил плочи. Да је ово неуобичајен подухват (храброст се увијек исплатила, надамо се да ће и сада), увјеравала сам сам Милинку и Срђана, осниваче и власнике ЖИР издаваштва, када су ме позвали да пишем ову радио адаптацију.
С обзиром да сам позив објеручке прихватила, било би неумјесно одвећ хвалити пројекат (радио премијеру и даље жељно ишчекујем), али с обзиром да су сва досадашња Жирова издања била беспрекорна, не постоји сумња да ће ово бити права радиофонска посластица, не само за љубитеље хорора и класичне књижевности, већ и за љубитеље драме у ужем смислу. О значају и вриједности Лавкрафта су говорили и писали многи, као и о огромном потенцијалу његових приповиједака за драмске адаптације, па ћу само да напоменем да сам на путу ове драматизације уживала и мучила се покушавајући да тако вјешто прозно написану атмосферу, колико је могуће, пренесем у радиофонски облик – барем док је још на папиру.
Један од сајамских новитета Кључ издаваштва биће и култни грчки роман ,,Убица”, Александроса Пападиамандиса, чији превод потписује Аљоша Ковачевић. С обзиром да је овај писац, који је стварао на размеђи деветнаестог и двадесетог вијека, био преводилац ,,Злочина и казне” Достојевског, често се прави паралела са великим романом руског писца, првенствено због теме којом се бави, убиство из самилости (или пак користи). Па ипак, у погледу структуре, овај роман као да је настао у првој половини двадесет првог вијека.
Правилна, готово симетрична структура која преломни догађај у животу главне јунакиње Хадуле (тренутак када постаје убица) ставља у средину романа, ,,преломљена” је на два крака. Први, док Хадула брине о болесној унучици и размишља о свом животу (фрагментарно, кроз флешбекове) и други, када она реда убиства једно за другим. Ова структура није само у служби ритма, она својом јасном конструкцијом готово математички потврђује неминовност јунакињиног менталног склопа, околности и размишљања који су је довеле у стање да злочин види као једини излаз, а потом и једини пут. Као код Достојевског, околности су, макар једнако криве колико и сам јунак који посеже за немилим средствима. Посебно су егзотични предјели грчког острва Скијатос на коме се радња одвија. Они су нијеми посматрач једне тешке судбине, чије поступке у тренутку, захваљујући вјештини приповиједања, тако добро (тако чудовишно добро) одједном почињемо да разумијемо.
Нека нам је срећан Сајам!