Роман Сање Савић Милосављевић Теферич на Славији говори о граничном, суштом, радикалном, духовном, али на начин који поштује ритам живота, нашег крхког људског постојања у природи и историји, којим се у поетичком смислу од ликова не праве концепти, а од искустава и њиховог осмишљавања идеологеме.
Ликови су на први поглед случајно спојени, стицајем животних околности, уз озбиљно преиспитивање судбинске природе њихових сусрета и веза. Међутим, ликови сликарке и потоње монахиње и младог делинквента и занатлије повезани су личношћу (бившег) монаха Данила (Дејана), а пре свега духовном перспективом коју он, на различите начине, пред њима отвара. Та повезаност на тај начин надраста произвољност и ефемерност случајности колико и нужност судбинског, постављајући је на план духа, који не да не искључује него и подразумева слободу, па и слободу да се греши, пада, да се праве избори и да се преузима одговорност за своје поступке, какви год они били.
Владимир Коларић
Рецензије
Још нема коментара.