Олалије

Опис

О КЊИЗИ

Поема Олалије у свет дечје књижевности уводи елементе из народне традиције и фолклорне фантастике, исприповедане у стиху и ћопићевском маниру, у коме деда помаже унуку да разреши животне недоумице, причајући му доживљаје из младости.

У митолошком речнику олалије су представљене као ноћно биће које се претвара у пса, мачку, јаре, козу или неку другу животињу али може да поприми и облик сватова који усред ноћи срећу одоцнеле путнике и позивају их у своје друштво. Другим речима, олалије, баш као и омаја, представљају синоним за привиђења и народне приче из контекста мемората и демонолошких предања, а поема Младена Милосављевића представља један од ретких примера који поменуте мотиве користи у контексту књижевности за децу.

ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ ДЕЈАНА АЛЕКСИЋА

Користећи умеће приповедања стиховима, Младен Милосављевић исписује узбудљиву поему за децу, реактивирајући фолклорно-митолошке мотиве и усмена предања. Дечак, централни лик поеме, портретисан помало као старовремски тип детета које наилази на неправду и неразумевање у својој околини, слуша причу свога деде о његовом мистичном сусрету с необјашњивим. У знаковитом амбијенту казивања уз ватру, дечак је изложен исконској дражи суочавања са страхом. Истовремено, привлачи га хипнотишућа моћ усмене приповести. Прича и причање јасно су приказани као конструкти сазревања и иницијације у свет одраслих. Поред тога, свету реалних потешкоћа (школа, неразумевање родитеља, сарказам средине…) супротстављен је свет фантазме и ониричких представа. Тиме се наглашава варљива дечја перцепција, али и отвореност за узбудљива искуства.

Посебна вредност поеме је песнички језик. Користећи обиље архаизама и колоквијални стил, аутор постиже аутентичност израза. Поема је ефектно драматуршки заокружена, без празног хода. За потпуни читалачки ужитак потребно је пронаћи још само тихо, скрајнуто место.

Дејан Алексић